Alan Tjuring

Alan Matison Tjuring  je bio engleski matematičar, logičar i kriptograf. Bio je otac savremenih računara i veštačke inteligencije. Godine 1950. započeo je svoj rad „Računarske mašine i inteligencija“ pitanjem: „Mogu li mašine da misle?“ Bio je potpuno predan stvaranju mašina koja će u mnogim stvarima zameniti čoveka i umesto njega obavljati teške poslove.

Tokom Drugog svetskog rata, kao dvadesetsedmogodišnjak, počeo je da radi u Blečli (Bletchley) parku, gde je otvoren britanski kriptoanalitički centar. Tjuring je razvio nekoliko tehnika za razbijanje nemačkih šifri napravljenih pomoću Enigme, razvijenih još od 1923. godine. Nemačka mornarica je imala svoju verziju, a 1928. to je učinila i kopnena vojska. Enigma je dozvoljavala operateru da otkuca poruku, onda da je precrta uz pomoć tri do pet točkova sa šiljcima, ili rotora koji bi urezivali različita slova abecede. Primalac je morao da zna tačan raspored tih rotora kako bi mogao da rekonstruiše kodirani tekst. Tokom godina je osnovna mašina postala komplikovanija, pošto su nemački stručnjaci za šifre dodali cilindre sa električnim kolom. Radeći na razbijanju Enigme, Tjuring je najavio vreme kompjutera. Računar po Tjuringovim idejama napravili su Tomi Flauers i Maks Njumen. Bila je to velika sprava sa 1.500 termionskih cevi, koja je baratala sa 5.000 karaktera u sekundi. Taj model, sklopljen još u decembru 1943, pušten je u rad za potrebe kriptoanalitike 5. februara 1944. Niz novih, ukupno devet poboljšanih tipova izrađeno je do kraja rata.

Posle rata, od 1945. do 1947. u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji Tjuring dizajnira ACE ili Automatic Computing Engine da bi 19. februara 1946. predstavio dizajn prvog računara u Britaniji. Već tada je imao na umu da postavlja osnove veštačke inteligencije i stvara mašinu koja „misli“. O tome je i napisao knjigu „Računarske mašine i inteligencija“.

Bio je jedan od najvećih naučnika dvadesetog veka, koji je zaustavio Hitlera. Razlog za kontraofanzivu nalazi se u ovladavanju porukama „Enigme“. Britanci su provaljivanjem Enigme odgonetnuli mnoge nemačke planove. „Tjuringova kriptološka bomba“ koja je „razbila Enigmu“ da bi onda došlo do ovakvog rezultata na bojnom polju.

Naučnički renome nije ga zaštitio od velikog društvenog odbacivanja na koje je naišao kada je okolina shvatila da je gej. Godine 1952. Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo zakon o „velikoj nepristojnosti“ po kojem je Tjuring osuđen zbog veze sa muškarcem Arnoldom Marejom i upućen na hormonsku terapiju. Dobijao je estrogen, kako bi postao impotentan, ali su istovremeno počele da mu rastu grudi. Osećao se užasno.  Odlučio je da 7. juna 1954. završi sa tim. U jabuku je ubrizgao smrtonosni cijanid i tako okončao život u 41 godini. U decembru 2012. Stiven Hoking i desetak uglednih naučnika podigli glas i pozvali britansku vladu, u otvorenom pismu koje je objavio Dejli telegraf, da se poništi presuda Alanu Tjuringu zbog homoseksualnosti te da premijer Dejvid Kameron „zvanično oprosti heroju Velike Britanije“, odnos prema Tjuringu se promenio. Godine 2009. britanski premijer Gordon Braun zvanično uputio izvinjenje u ime vlade zbog „nehumanog“ tretmana koji je Alan Tjuring pretrpeo. Danas se zna da je njegov doprinos istoriji računarstva, pa i robotike ogroman, a da je posredno znatno skratio trajanje Drugog svetskog rata te uticao da se nacistički ratni stroj zaustavi u leto 1943.

2018-02-03T18:10:53+00:00