Serijal o istoriji računarstva

Računarstvo je rođeno ranih četrdesetih godina prošloga veka, kao spoj teorije algoritama, matematičke logike i pronalaska elektronskog programabilnog računara. Koreni računarstva se nalaze duboko u matematici – u njenoj analitičnosti i tehnici.
Proizvod dugogodišnjeg prožimanja matematike i tehnike bile su mehaničke, a kasnije i elektromehaničke sprave za pomoć u računanju. One nisu bile računari, jer nisu mogle da “rade” po različitim zapamćenim programima, ali se ipak moraju pomenuti kada se govori o istoriji računarstva, kao sprave koje su bile uvod u ovo što danas imamo.
Značaj mamtematičke logike je u tome što je omogućila uvid u granice automatskog računanja I otkrila da nizovi simbola kodirani brojevima mogu biti predstavljeni i kao podaci I kao programi. Ovo je ključno zapažanje koje odvaja programabilne od mašina za računanje.
Ono što je stvorilo disciplinu računarstva je preplitanje izračunavanja I logičkog upravljanja simbolima, sa modernim dostignućima elektronike i elektronske prezentacije informacija.
Svako od nas ima dovoljno znanja da ovlada manje ili više radom na računarima. Svi znamo da ga uključimo, pokrenemo neki program ili otkucamo tekst. Neko ume i da obrađuje fotografije, pa čak i da se bavi programiranjem.
A da li smo se nekada zapitali kako je sve to počelo, kako je tekao razvoj računarstva i ko su ljudi koji su doveli do razvoja računara kakve imamo danas?

Odgovor na ovo i mnoga druga pitanja možete pročitati na našem sajtu i našoj fejsbuk stranici u okviru serijala objava Istorija računarstva.

2018-02-05T20:33:36+00:00