Leonardo da Vinči

Leonardo Vinči je bio italijanski renesansni pronalazač, arhitekta, inžinjer, slikar i vajar. Iako najpoznatiji kao slikar i po delima „Tajne večere“ i „Mona Lize“, njegovi izumi na polju tehnologije se koriste i dan danas. Pomogao je razvoju astronomije, anatomije i građevinarstva.
Učitelji su bili zatečeni pitanjima i razmišljanjima mladog Leonarda. U školi je učio čitanje, pisanje i računanje. Takođe je učio geometriju i latinski. Smatrajući kako u školi nije stekao dovoljno znanje latinskog jezika naknadno ga je sam usavršavao. Nakon preseljenja u Firencu počinje da radi kao pomoćnik u jednoj radionici.
Leonardo je poznat po svojim majstorskim slikama kao što je „Tajna večera”, naslikana 1498. godine i „Mona Liza” koja se nalazi u Luvru u Parizu, naslikana je oko 1506. godine. Sačuvano je njegovih sedamdeset slika, ali ni jedna njegova skulptura.
Oko 1483. godine Leonardo se odselio u Milano, da bi radio kao civilni i vojni inženjer za Ludovika Sforcu (poznatog i kao Ludoviko Moro). Tu je započeo svoje prve naučne studije koje su se bazirale na praktičnim iskustvima iz anatomije, botanike, matematike, fizike i mehanike. Godine1499.Leonardo se vratio u Firencu.
Najslavniji je intelektualac renesansnog perioda. Celoga života pravio skice i nacrte biljaka, zupčanika, točkova. Sačuvano je 4 000 njegovih crteža. Pisao zdesna na levo, kao odraz u ogledalu. Dosta stranica posvećene je oružju, kopljima, buzdovanima, mačevima egzotičnog oblika. Pravio je skice artiljerijskog oružja, letećih mašina, opreme za ronjenje i drugih fantastičnih stvari, vekovima pre nego što su napravljene. Dizajnirao je čak i robota, koji je mogao sedeti, mahati rukama i pomerati glavu, dok bi otvarao i zatvarao anatomski vernu vilicu.
Celoga života trudio se da sastavi veliku enciklopediju koja bi sadržala sve sa detaljnim crtežima. Od vremena kako je napustio svoje studije latinskog i matematike, Leonarda su tadašnji naučnici u većini ignorisali kao naučnika.
Leonardo je bio fasciniran letenjem. Tokom svog života stvorio je nekoliko mašina za letenje, među kojima je bio i nacrt za helikopter koji bi bio pokretan od strane 4 čoveka i ne bi mogao da poleti ali i neke mašine koje bi verovatno mogle. U njegovim dnevnicima postoji i nekoliko pronalazaka vojnih mašina, kao na primer tenk koji se pokreće snagom ljudi ili konja i kasetna bomba, sve uprkos činjenici da je rat smatrao za najgoru ljudsku osobinu. Dalji pronalasci se odnose na podmornicu, na ozubljenu mašinu koje se može smatrati prvim kalkulatorom i automobil koji bi bio pokretan pomoću opruga.
Iako većina Leonardovih pronalazaka nije realizovana, mnogi od njegovih projekata su bili tehnološki obistinjeni.

2018-02-08T20:32:12+00:00