Blez Paskal

Blez Paskal je bio francuski matematičar, filozof i fizičar. Od malih nogu je pokazivao interesovanje za nauku. Sa 18 godina je konstruisao prvu matematičku mašinu, mehanički sabirač kako bi pomogao ocu u poslovanju. 1650. godine Paskal je odlučio da napusti svet nauke i okrene se religiji, odnosno „razmatranju veličine i misterije čoveka“.
Blezov otac, Etjen Paskal (1588—1651) se takođe interesovao za nauku i matematiku. Zbog svojih neortodoksnih pogleda na obrazovanje, odlučio je da ga sam podučava. Njegov otac je odlučio da Paskal do svoje 15 godine ne trba da uči matematiku. Blez je samo još više razvio svoju radoznalost i počeo da radi geometriju već u svojoj dvanaestoj godini. Značajni susreti u tom periodu su bili sa Dekartom i Galijejem, a njegovo poznanstvo sa matematičarem Fermaom će stvoriti temelj računa verovatnoće.
Februara 1640. godine Paskal je izumeo prvi digitalni kalkulator kako bi pomogao ocu u prikupljanju poreza. Posle očeve smrti, Paskal je počeo da izdaje anonimna dela na temu religije. Paskal je sastavio opkladu kao dokaz da verovanje u Boga je razumno. Naime, bolje je verovati da Bog postoji; jer je bolje verovati u nešto nego ne verovati uopšte:
• Ako veruješ u postojanje Boga:
• Bog postoji -> otići ćeš u raj; dobit je beskrajna
• Bog ne postoji -> gubitak je konačan (samim tim i zanemarljiv).
• Ako ne veruješ:
• Bog postoji -> otići ćeš u pakao; gubitak je beskrajan.
• Bog ne postoji -> dobit je konačna (samim tim i zanemarljiva).
Ovom računicom Paskal se nadao da je razborit odgovor na pitanje „Da li verovati u Boga“.
1642. sa samo 19 god., Paskal je otpočeo rad na mehaničkom kalkulatoru koji se naziva Paskalina. Prvi model je izrađen 1645. godine, a 1652. godine je izrađeno već 50 prototipova, od kojih je bar 12 prodato. Zbog visoke cene i složenosti dalja proizvodnja mašine je bila nemoguća. U to vreme, on je već imao druga naučna interesovanja.
Paskalov kalkulator je radio kao decimalna mašina, što je bio nedostatak jer u to vreme francuski novčani sistem nije bio decimalni. Njegov rad se zasnivao na zupčanicima. Kasnije verzije su se sastojale od 8 zupčanika. Takav kalkulator je mogao da računa sa vrednosti do 9,999,999. Obzirom da su se zupčanici okretali samo u jednom smeru, direktan rad sa negativnim brojevima nije bio moguć. Iz tog razloga se za negativne brojeve koristio takozvani „komplement (do 9) broja”.

1662. godine Paskalovo zdravstveno stanje se pogoršava. Postavši vidno slabiji, Paskal je tražio da bude premesten u bolnicu za neizlečive bolesti, ali lekari su smatrali da je bio previše slab da bi ga premeštali. 18. avgusta 1662. zbog lošeg stanja prima ekstremnu dozu lekova. Umro je sledećeg jutra (19. avgusta 1662.). Njegove poslednje reči su bile: „Neka me Bog nikada ne napusti“. Sahranjen je na groblju Sent Etjen du Mon.

2018-02-10T17:27:39+00:00