Čarls Bebidž

Čarls Bebidž bio je naučnik, engleskog porekla. Izvanredan matemtičar, mašinski inženjer, analitički filozof. Stvorio je prvi računar koji je mogao da se programira. Bio je i profesor matematike na Kembridžu. Nazvan je „ocem“ računarstva. U Londonskom muzeju nalaze se delovi njegovih nedovršenih mašina. Takođe je 1991. godine rekonstruisan diferencijalni motor po njegovim nacrtima. Nakon devot godina napravljen rekonstruisan „Bebidžov dizajn“ i otkrivena je, za ono vreme, zapanjujuća složenost mašine.

Razvoj računara

Bebidž je želeo da pronađe metod kako bi se pri računanju matematičkih tabela uklonila mogućnost ljudske greške, tj. metod kako bi one mogle biti izračunate mehanički. Na Bebidža je uticao rad na mašinama za računanje Gotfrida Lajbnica, Vilhema Šikarda kao i Bleza Paskala, zatim iskustvo u radu na logaritamskim tablicama. Njegove mašine bile su prvi pravi mehanički računari, iako ogromne fizički po strukturi, vrlo slični današnjim računarima. Programska memorija i podaci su bili odvojeni dok su se operacije bazirale na instrukcijama zadatim od strane čoveka. Najveću prepreku pri stvaranju mašina predstavljali su mu lični i finansijski problemi.

Diferencijalna mašina

U to vreme postojali su ljudi koje su nazivli „računari“, koji su računali numričke podatke tablicama. Bebidž je na Kembridžu uvideo do kakvih grešaka se tako dolazi i 1822. godine je razvio mehanički mašinu koja je nazvana diferencijalna mašina. Mašina je bila teška petnaest tona, visoka osam stopa i imala je 25.000 delova. Bila je napravljena tako da može automatski da izračunava više matematičkih operacija. Moglo je da se izbegne množenje i deljenje zahvaljujući diferencijalnoj metodi. Bilo je u predviđeno da radi na paru i da polinome do šestog stepena izračunava automatski i štampa rezultate. Bebidž nije završio ovu mašinu i pored brojnih sponzora ali je kasnje izumeo poboljšanu verziju “Diferencijalna mašina 2“. Ni ova mašina nije bila završena za vreme njegovog života ali je kasnije rekonstruisana (između 1989 i 1991) i u Londonskom naučnom muzeju prikazano je njeno prvo računanje koje je bilo precizno do 31 decimale, mnogo više nego jedan moderni prosečni kalkulator.

Štampač

Zadivljujuća je činjenica da je Bebidž izumeo i štampač za diferencijalnu mašinu koji je formatirao redove i kolone pre štampanja.

Analitička mašina

Nakon što njegovi pokušaji diferencijalne mašine nisu imali uspeha počeo je da radi na projektu složenije mašine koja je nazvana analitička mašina. Razlika između ove dve mašine je ta da je ova mašina mogla da bude programirana pomoću bušenih kartica. Ta ideja je bila dosta ispred njegovog vremena. Na jednu karticu moglo je da stane više programa. Mašina je bila programirana tako da koristi ulančane Zakarove bušene kartice. To su kartice koje bi kontrolisale mehanički računar, koji je mogao da izračuna sledeći rezultat na osnovu nekog prethodno izračunatog rezultata. Mašina je takođe mogla da izvršava sekvencu, selekciju i iteraciju, što je osnov strukturiranog programiranja. Jedna takva mašina je bila prvi Tjuring-kompletan mehanički računar. Trebalo je da radi kao digitalni računar, pokretana na paru, automatska, bilo je predviđeno da radi sa pedesetocifrenim brojevima i da ima kapacitet memorije od hiljadu takvih brojeva. Ta mašina je trebalo da ima veliku tačnost računanja i da sa njom radi jedan operater. Analitička mašina je preteča modernog računara. Ejda Bajron (pročitaj https://b612.rs/2018/02/02/prvi-programer-na-svetu-je-bila-zena-u-19-veku/), koja je bila veoma talentovani matematičar i jedna od retkih koja je razumela Bebidžove ideje, kreirala je program za analitičku mašinu. Sa ovim programom bi analitička mašina mogla da računa numeričke nizove poznate kao Bernulijevi brojevi. Ovaj njen opis smatra se prvim programom za računar, a ona prvim programerom.
I na kraju pored svega zanimljivog o njemu treba reći da je bio opsednut vatrom, toliko da je sebe pekao na temperaturi od 130 stepeni oko četiri munuta, bez veće neugodnosti, da vidi šta će mu se dogoditi.

2018-02-14T18:51:59+00:00