Elektronska era

Elektronska era obuhvata period od 1940. godine do danas. Elektronske vakum cevi mogle su da zamene elektromehaničke releje – prekidače. Godine 1939. u Americi je izgrađen prototip sa 300 cevi.

Alen Tjuring je u toku Drugog svetskog rata bio angažovan na rešavanju problema dešfrovanja nemačkih tajnih poruka. Njegov pristup tom problemu zasnivao se na pronalaženju mašine koja će biti u stanju da reši svaki problem predtavljen nizom elementarnih operacija, a memorija je trebala da bude dovoljno velika da može da uskladišti instrukcije potrebne za račun. Dao je jedan apstraktni model takve mašine poznat kao „Tjuringova mašina“. Sadržala je 1800 cevi i mogla je brzo da računa.

Ove mašine su pravile neverovatnu buku pri radu.

Tokom Drugog svetskog rata Amerikanci po prvi put razvijaju potpuno elektronski računar ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer), prvi pravi računar. Napravljen je novembra 1945. godine. On je radio na principu elektronskih cevi i bio je pre svega namenjen za potrebe vojske. Zauzimao je prostor od 139 kvadratnih metara, imao je 19 000 termojonskih cevi i dioda i bio je težak oko 30 tona.

Kompjuter se vrlo brzo zagrevao pa je dolazilo do poteškoća na cevima. Toplota je takođe privlačila inskekte koji su se uvlačili u cevi i izazivali greške u radu i prenosu podataka.

Zbog toga se i danas greške na računarima nazivaju bug (bag- mušica, insekt). ENIAC nije mogao da pamti program u memoriji, već je bio ugrađen u elektronska kola.

Osnovne principe arhitekture današnjih računara dao je Džon fon Nojman. On je napravio razliku između fizičkog dela računara – hardvera i programskog dela računara – softvera.

Sa radom je počeo 1943. godine u laboratoriji Los Alamos gde je 1944. godine zajedno sa Džon Moklijem i Džon Ekertom radio na projektu EDVAK. Oni su smislili prvi potpuno elektronski računar koji je radio na osnovu unapred zadatog programa.

2018-06-17T01:07:16+00:00